Српска православна црква и верници славе Благосвести, дан када се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божјег
„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама“.
Овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божјег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.
На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!“ Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.
Отуда се и Благовест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.
Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.
Колико се у нашем народу поштују Благовести, говори и веровање да данас ни птице у шуми не свијају гнезда. Светкују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици.
По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.
