У посети ђаковичким монахињама, у граду забрањеном за Србе
Манастир Успења Пресвете Богородице у Ђаковици сведочи о времену када је у овом граду живело око дванаест хиљада Срба. Сведоци тог времена и чувари вере су Игуманија Теокиста, мати Јоаникија и искушеница Васиљка Перић. Живе монашким животом и не жале се на околности у којима се налазе.
Иако недалеко од самог центра Ђаковице, унутар зидина манастира Успења Пресвете Богородице влада тишина. Лепо уређену црквену порту обезбеђује полиција. Монахиње у последње време нису навикле на честе добронамернике и госте али их увек радо дочекају. Игуманија Теокиста каже да је за расељене Србе из Ђаковице ово забрањени град.
„Са аутобусом не смеју да дођу јер су њих око двеста протестаната написали да су били непријатељи, тако да не смеју. Мала кола могу да се провуку а аутобуси не смеју. Ево неколико година не долазе. Иначе, да није било владике, оца Саве и дечанске братије ми овде неби могли да опстанемо“, каже игуманија Теокиста за Радио Гораждевац.
Игуманија Теокиста је са још неколико ђаковичких бака преживела мартовско насиље 2004. године.
„Ја се нисам ни надала ја сам чистила двориште, пуно лишћа... Око седамнаест ораха. После око осам сати када су они провалили, Италијани су нас поред стражарнице извукли. Ми смо тамо преноћили и ја тада нисам ни знала, они су запалили цркву“, присећа се у разговору са новинарима Радио Гораждевца игуманија Теокиста.
Период обнове Манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици трајао је пуних пет година када им се придружила и мати Јоаникија.
„Баш она када је дошла, онда је црква прављена. Владика није хтео да нас пресели док се зидови нису осушили. После је сестра (Јоаникија) дошла. Владика је први, Дечанска братија су нам помагали а она је кувала и сређивала све што је било потребно“, каже игуманија Теокиста.
Монахиње из Ђаковице кажу да имају свега али да по намирнице не одлазе у град већ се сналазе на друге начине.
„Сестра наручи преко возача па нам он набавља намернице. Набављамо или у Призрену или у Пећи а само у ђаковици не смемо“, каже са благим осмехом Игуманија Теокиста.
О овим монахињама брину владика рашко-призренски Теодосије и братство манастира Високи Дечани чији монаси служе свету литургију у овом храму, када црквена звона надјачају тишину која овде влада.
