Балканска политика Британије: Приштини "џевалин", Београду демант
Свијет би требао да се забрине, прије свега, што се ракетни системи испоручују творевини у којој главну ријеч воде опасни нарко-картели и радикални исламски терористи, што Британији свакако није непознато. И то управо када ИСИЛ громко најављује акције „широм Европе“
****
ПИШЕ: Горан Ћетковић
Британска амбасада у Београду је демантовала наводе из домаћих и страних медија да је испоручила Приштини противтенковске ракетне системе „џавелин“ и „NLAW“. Ипак, обавјештајни подаци говоре у прилог томе да су наши стари „савезници“ Енглези већ испоручили најмање 50-так ових система Приштини. Ради се о истим противоклопним ракетама којима Лондон редовно снабдијева Украјину за борбу против руских оклопних возила.
Демант амбасаде је очекиван, јер је ова трансакција супротна свим међународним нормативима, посебно оним који се тичу самопроглашене државе на тлу јужне српске покрајине.
Западне силе без прикривања настоје да до 2028. године у потпуности оформе војску тзв Косова, што је у супротности са Резолуцијом 1244, још увијек важећим документом-резултатом агресије НАТО пакта на СРЈ. Будућа војска се ствара фазно, како не би изазвала реакције Србије и њених савезника у Савјету безбједности, а тренутно је у фетусном облику тзв „Косовског заштитног корпуса“.
Велика Британија, САД, Њемачка и Турска су водеће земље-партнери које то све подржавају и логистички и материјално.Недавно се у западној јавностиу спекулисало и са обуком неколицине Албанаца у Турској за пилоте борбених авиона, што указује на амбициозно замишљен крајњи производ.
Индикативан је избор тренутка у којем се наоружавају Албанци, јер је очигледно да је истовремена испорука ових система Украјини и Приштини, симболичан чин и јасна порука званичницима у Београду шта слиједи, уколико буду и даље ван „европског јединства“ у осуди руске војне интервенције.
Бин Ладен, УЋК, ИСИЛ…
Војска косовско-метохијских Албанаца, није предвиђена ниједним међународним актом, чак ни онима који су је водили у „независност“. Фактички, она постоји у различитим формама више од 20 година. На страну то што се ради о класичној мафијашко-терористичкој организацији, али ОВК-УЋК (Ushtria Çlirimtare e Kosovës) је субјект и главни актер свега што се дешава на Косову и Метохији од Кумановског споразума па до данас, било да се ради о трговини наркотицима, људским органима, оружјем, било да се ради о политичком утицају.
Наравно, није у питању њена реална снага, јер она никада и није превазишла поменути модел мафијашко-терористичке структуре. УЋК је, од оснивања своје прве ћелије 1993. године, под патронатом најрадикалнијих глобалних исламских организација и водећих земаља Запада.
Тај савез траје до данашњих дана непромијењен, а недавни догађаји у Сирији су то практично и доказали. Подаци УНПД-а (Програм за развој Уједињених нација) говоре да су Албанци „по глави становника“ убједљиво на првом мјесту у свијету по учешћу у терористичким јединицама које су се бориле у Сирији и Ираку. УНПД је регистровао одлазак чак 316 косметских Албанаца, (са сународницима из Македоније и Албаније преко 800) у ратна подручја Сирије. Међу њима је идентификовано двоје бомбаша самоубица, 44 жене и 28-оро дјеце – који су путовали да се придруже ИСИЛ-у, ал-Нусри, или Ахрар ал-Шам-у. Ово је објавио и Њујорк Тајмс 2016. године, у тексту лицемјерног наслова “ Како је Косово претворено у плодно тло ИСИЛ-а“.
Лицемјерје се огледа у томе што је Централна обавјештајна агенција (ЦИА), још 1994. године знала за посјете Осаме Бин Ладена Сарајеву и Тирани. Бин Ладен се састајао са албанским предсједником Саљи Беришом, послије чега настају кампови за обуку терориста у Куксу, Бајрам Цурију, Тропоји… Подсјетимо се, Бин Ладен је тада био „играч“ ЦИА-е, мада многи познати аналитичари тврде да никад и није престајао то да буде.
Професор Мајкл Чосудовски са Универзитета у Отави открио је чак 21 извор, укључујући конгресне биљешке у САД-у, који показују да је Бин Ладен имао „софистициране“ везе са ЦИА. За УЋК, професор Чосудовски каже: „ОВК је у основи била албанска армија кроз чије руке је пролазио авганистански хероин од кога су финансиране многе исламске терористичке организације широм Европе и Азије“. Западни слободни медији све гласније говоре да је база „Бондстил“ током трајања авганистанског рата, била пријемни и дистрибутивни центар авганистанског хероина, одакле је у више кракова дистрибуиран широм Европе уз помоћ УЋК и моћних кланова албанске мафије.
Ово је најкраће подсјећање на садржајан брак глобалног исламског тероризма и НАТО пакта, чије је једно од „дјеце“ и тзв. Косово. ИСИЛ се недавно огласио и најавио почетак својих акција „широм Европе“, па није наодмет сагледати могућа дејства у свијетлу пређашње изнесених чињеница.
Село гори, а Гутереш се чешља
Западно јавно мнење је слабо и површно упознато са стварним чињеницама које владају на територији Косова и Метохије и тешко да могу да сагледају опасност коју носи ова привремена државолика творевина без извјесније будућности. За земље Запада „држава Косово“ је „млада и стабилна демократија“ на евро-атлантском путу, са свијетлим перспективама.
И наша јавност је постала одавно имуна на мрачне извјештаје који континуирано пристижу са Косова равног. Мало ко је примијетио и коментарисао најновији полугодишњи Извјештај Генералног секретара УН-а Антонија Гутереша о стању у покрајини. Мисија привремене управе Уједињених нација је (период 16. септембар 2021-15. март 2022.) избројала 13 „инцидента“ у којима су на мети били српски православни вјерски и културни објекти и српска заједница. Дакле сваких 15 дана се изврши напад на Србе, зато што су Срби. Извјештај, без икакве критичности представља успјехом да се од 1999. године вратило тек нешто више од 12 хиљада прогнаних Срба. То чини непуних 5 процената од укупног броја расељених (!?) а УН ту бројку представља као доказ неког учинка. То, наравно, може бити само доказ истрошености угледа и моћи кровне свјетске организације.
Велика Британија сматра да је довољан демант њене амбасаде у Београду и да сви наставимо да се „правимо луди“ као и до сада. Овај потез Лондона многи тумаче као подгријавање атмосфере за евентуално ширење ратног пожара који је захватио Украјину и да је то „последња опомена“ Србији да заузме антируску позицију ако не жели „Украјину“ на својој територији.
Главно је, међутим, то што се ракетни системи дају творевини у којој главну ријеч воде опасни нарко-картели и радикални исламски терористи, што Британији свакако није непознато.
Професор Дарко Танасковић је више пута појашњавао британску политику према Србима, кроз призму „малих Руса“. Све и да Срби направе отклон од традиционалне везаности за бројнију рођачку грану словенског стабла, британско стратешко промишљање се неће промијенити док Срби не направе пуни отклон од себе самих, своје религије и укупне културе.
„Сваки руски војник јужно од Дунава, вриједи као једна дивизија“. Ове се ријечи приписују Наполеону, а историјска доследност Британије и њених савезника да Русе држе подаље од Дунава паралелна је са непромјенљивом политиком те земље да Србију стално сужава на шумадијски простор.
Колико год „џавелина“ за то буде потребно, послаће се.
