"Ево трчимо да га изручимо кољачима": Пицула би главу Милана Радоичића!

Посланик Европског парламента Тонино Пицула који је саставио текст недавно усвојене Резолуције о сукобу у Бањској, превише се уживео у улози "битног фактора". 

Док се широм региона увелико говори о томе како су га поједини субјекти бивше власти у Подгорици и актуелне у Приштини добрано корумпирале (свака за свој интерес), овај контроверзни европски парламентарац дао је себи за право да затражи и "главу" Милана Радоичића, бившег потпредседника Српске листе на Космету.

"Ако Милан Радоичић не буде изручен Приштини, то ће закомпликовати ионако тешке односе Србије и Косова, а потенцијалне реакције међународне заједнице могу резултирати још строжим политичким и дипломатским деловањем према Србији”, казао је медијима Пицула, не трепнувши. 

На питање да ли вјерује да су премијерка Ана Брнабић и предсједник Александар Вучић знали за припрему „терористичкога напад“ у Бањској, каже:

„Пођимо од чињенице да је премијерка Брнабић, додуше само формално, а предсједник Вучић стварно лидер Србије, те су као такви требало да буду у току с важним догађајима у земљи и непосредном суседству, особито онима који се тичу безбједности и спољнополитичких односа. Међутим, да бисмо утврдили јесу ли знали за терористички напад и јесу ли на било начин подстакли конфликт, потребно је спровести дубинску истрагу ради откривања свих релевантних доказа и информација“.

С обзиром на то да постоји легитимна забринутост око сваког типа преливања конфликта на сусједне државе у региону Западног Балкана, како наводи Пицула, Европски парламент прошле недјеље је великом већином усвојио Резолуцију којом позива државе чланице ЕУ да уведу циљане рестриктивне мјере против дестабилизирајућих актера у Србији повезаних с терористичким нападом на косовске полицијске службенике. Ова је ситуација озбиљан изазов и тест за све актере у региону.

„Важно је напоменути и да је Европски парламент већ неколико пута раније изразио дубоку забринутост због ситуације на Косову и потезима српских власти, нарочито због односа Београда с Русијом и Кином. Ово представља додатни фактор који се узима у обзир приликом разматрања потенцијалне упућености и укључености српских лидера у ову ситуацију“, истиче он и додаје:

„У сваком случају, истраге и политичке реакције на овакве догађаје требало би да се одвијају уз пуно поштовање владавине права и транспарентност како би утврдили праву истину. Наведене резолуције и позиви на рестриктивне мјере указују на озбиљност ситуације, али коначне закључке треба донијети искључиво на темељу доказа и стручне анализе“.

Упитан које би конкретно мјере могле да буду уведене, одговара:

„Како је наведено у резолуцији коју је усвојио Парламент, рестриктивне мјере би требале укључивати, али не и бити ограничене само на замрзавање имовине и забрану путовања против дестабилизирајућих актера на сјеверу Косова, попут Милана Радоичића, који је преузео одговорност за организовање поменутог терористичког напада“.

Пицула каже и да нема информације из истраге, осим оних доступних јавности и не може да потврди вјеродостојност свих изјава које долазе из Приштине у вези с овим случајем.

У Резолуцији се апелује на Србију да у потпуности сарађује у истрагама. На питање да ли Србија сарађује, посланик Европског парламента каже:

„Апеловало се на Србију и да уведе санкције Русији, па то није учинила, а у питању су били далеко јачи притисци из ЕУ-а. То што није чланица ЕУ-а, никако не би смјело значити да би Србија као земља кандидаткиња којој је стало до безбједности на европском континенту и на својим границама смјела узети за право свјесно угрожавање мира у регији и тешко стеченог и крхког примирја након разних конфликата. Што се тиче сарадње Србије, тешко је с апсолутном сигурношћу потврдити њен ангажман у расвјетљавању конфликата, а када Србија и сарађује, често то чини с ‘фигом у џепу’”.

Такође, како додаје, када је овај инцидент дошао на дневни ред Европског парламента, више од 90 одсто посланика који су узели ријеч по тој тачки врло су јасно осудили Београд, ако не због директне организације, онда због врло вјероватне логистичке подршке онима који су изазвали погибију косовског полицајца и окренули страницу у односу Београда и Приштине, те Брисела према догађајима од 24. септембра. Посланици су, каже Пицула, осудили догађај те траже истрагу што се заправо догодило. Желе промјену политике ЕУ према дијалогу који очито не функционише, те иновативнији приступ тренутних водитеља процеса како би му се вратила вјеродостојност.

На констатацију да је тешко повјеровати да ће Србија изручити Милана Радоичића Приштини, не само због његове блискости са врхом власти, већ и због тога што Србија не признаје Косово као независну државу и питање које би могле да буду посљедице по Србију уколико Радоичић не буде изручен, Пицула каже:

„Одбијање изручења може само додатно закомпликовати ионако тешке односе Србије и Косова. Осим тога, потенцијалне реакције међународне заједнице могу резултирати још строжим политичким и дипломатским дјеловањем према Србији“.

Пицула је међутим превидео да тзв. Косово није држава и да га не признаје већина држава света односно чланица Уједињених нација, да нема међународно-правни субјективитет и да Србија не може својој покрајини да изручује било кога.