ОДЛУКА власти у Приштини да протера игумана манастира Девина вода код Звечана, протосинђела Фотија, не само да је наставак синхронизованих напада на СПЦ, већ представља институционализовање вишедеценијског насиља, које може да има несагледиве последице по опстанак српског народа у покрајини.
Било је од окончања рата 1999. горих примера обрачуна са клирицима од поменутог, али овај последњи мотивише Аљбина Куртија да макар у једном сегменту заокружи причу о себи као "балканском Зеленском". Јер, као што је и власт у Кијеву недавно забранила рад канонски признате Украјинске православне цркве Московског патријархата, тако би и Приштина, правдајући се тобожњим безбедносним разлозима, могла да учини и са СПЦ. Тачније, да се по узору на Украјину и Црну Гору направи "франкенштајн" верска организација - Косовска православна црква која би преузела власништво над храмовима.
Приштина је на том пољу предузела већ неке кораке. Тако су у више наврата штампали памфлете о "историјском наслеђу Косова", у којима се говори о манастирима "византијско-косоварског стила" где су се молили "косоварско-албански хришћани". Покушали су и да Дечане, Грачаницу и Пећку патријаршију, који су уписани на Унескову листу светске баштине, преименују у "косовске културне споменике". Уз све то не престају покушају у којима предњаче политичари из Немачке и Велике Британије да се СПЦ представи као "трговац оружјем", односно гнездо српског тероризма на КиМ, и то без иједног доказа. То је нарочито изражено после крвавих обрачуна у Бањској.
У таквој атмосфери и нарушеним односима између Запада и Русије, није тешко бити маштовит, па претпоставити да би васељенски патријарх Вартоломеј, који претендује да буде "православни папа" и који је под контролом Вашингтона, у догледној будућности и некаквој творевини као што је КПЦ могао да уручи томос о аутокефалности.
Академик и историчар Славенко Терзић истакао је за "Новости" да је протеривање игумана Фотија само по себи варварски чин, али с друге стране је сведочанство да се вишевековни терор над Србима и њиховим светињама на Косову и Метохији наставља и у 21. веку пред очима тзв. слободног и демократског света.
- Потпуно су у праву они који сматрају да је крајњи циљ воља албанске мањине на Косову и Метохији да етнички очисте ову нашу земљу што су иначе чинили и у 19. веку до 1912. године и током Другог светског рата и после рата све до деведесетих година 20. века. Огроман број наших цркава и манастира током претходних векова је порушен, неки су само у 20. веку рушени четири пута, као што је на пример Марков манастир, неки су били претварани у џамије као Богородица Љевишка у Призрену или Бањска. Многи домаћи и страни извори сведоче о томе али то изгледа данас стварне господаре Балкана и Косова и Метохије уопште не интересује. Шта можете очекивати од народа који масовно руши сва српска гробља и друге трагове српског постојања у том средишњем делу Старе Србије. Та врста неког савременог неонацизма потпуног уништавања свих трагова српског историјског живота у овом делу наше земље не изазива у Европи никакву осуду, а да не кажемо згражавање. То је ужасан злочин. А то се понавља упорно најмање последњих двеста година.
Немањићи постали Нимани
У СВОЈИМ настојањима представници Приштине иду до апсурда да српску династију Немањић "претварају" у албанску лозу Нимани или да тврде да је Милош Обилић био албански витез који је убио турског султана. У памфлетима, па и у уџбеницима, негира се не само присуство српске културе, која се приписује Византији или Албанцима, већ и постојање Срба на КиМ, који се описују као освајачи који су тлачили "аутохтоне" Албанце.
Историчар Александар Раковић истакао је за "Новости" да ће Албанци на КиМ сигурно кренути у обрачун са СПЦ и да чекају да пронађу прави моменат, а да је протеривање монаха Фотија и све што су до сада чинили само увертира.
- Српска православна црква је институција која повезује народ у региону и на Косову и Метохији и последња је брана растакању српског националног корпуса. Улога Цркве је дубља од простог очувања народа и његовог идентитета, али је ова њена улога запала за око онима који не мисле добро нашем народу и нашој држави. Српски народ се 1918. ујединио у јединствену државу која је разбијена 1991. и 1992. године, а затим и 2006. С тим процесом нестајале су заједничке институције српског народа, али важан и суштински изузетак је Српска православна црква - једина преостала институција која и данас обједињује Србе на свим нашим етничким територијама. Западни империјалисти и наши противници из окружења сматрају да ће коначни ударац српском јединству бити разбијање СПЦ. Зато не чуди што се у неким европским документима и не помиње целовитост СПЦ, већ се третира као "православна црква у Србији", "православна црква у БиХ" и "православна црква у Црној Гори". У Викиликс депешама се за Епархију рашко-призренску СПЦ може уочити и амерички конструкт "косовска православна црква". Намере су чак и јавно објављене, а неки кораци предузети да би се давао ветар у леђа нападачима на СПЦ како у отцепљеним републикама бивше Југославије, тако и окупираном Косову и Метохији.
Раковић подсећа да су "албански сепаратисти већ покушали да преузму надлежност над културном баштином Србије и СПЦ на КиМ, да деценијама раде на томе да лажима обезбеде инострану подршку за преузимање Високих Дечана, Пећке патријаршије, Богородице Љевишке и Грачанице".
Иначе, од 1999. године и завршетка рата на КиМ, када је почео егзодус српског народа, до проглашења такозване независности 2008. године уништено је чак 156 цркава и манастира. Само од почетка године забележено је 12 удара - обијани су храмови, цепане заставе СПЦ, постављање ознаке терористичке ОВК...
Хрисантово сведочанство
- ИЛУСТРАЦИЈЕ ради, пећки архимандрит Хрисант пише 8. јула 1858. године: "Ми се плашимо да изађемо из манастира и народ остаје у својим кућама у непрестаном страху за живот". Раде шта хоће, пљачкају, убијају, изазивају пожаре око Пећи: "Ми као овце, над којима виси нож". Албанци су 1857. године убили настојатеља манастира Девич архимандрита Пајсија, а то су исто учинили и 1941. са игуманом Дамаскином. Српске патње Европа не види и не жели да чује, али упркос томе морамо се борити свим средствима као што су чинили и наши преци и као што то чине други народи када желе да очувају темеље своје цивилизације - подсећа Терзић на догађаје из прошлости.
Прошле су и 24 године од убиства монаха Харитона Лукића којег је ОВК отела и одсекла му главу, а нико није одговарао.
