Танасковић: Србија веома цењена у муслиманском свету, Куртијев режим у проблему
У муслиманском свету Србија има и велики углед и државе које је подржавају. Успева да развија све боље односе са неким државама које су признале независност Косова, а што је битно јер онда те државе немају толико мотива да се активно боре у лобирању за признавање независности Косова, каже за Косово онлајн Дарко Танасковић, исламолог и некадашњи амбасадор Србије у Турској и Ватикану.
Како додаје, изузетака наравно има, као што је Турска, која с једне стране развија веома добре односе са Србијом а која је једна од држава која најистрајније лобира за признавање независности Косова.
На другој страни, по оцени Танасковића, стање међу исламским земљама по Косово није нарочито позитивно.
Коментаришући сусрете које је са представницима исламских држава прошле недеље имала председница Косова Вјоса Османи у Њујорку, где се одржавала Генерална скупштина Уједињених нација, а у којима је Османи тражила подршку за чланства у међународним организацијама и нова признања, Танасковић оцењује да Османи нема много разлога за оптимизам после тих консултација.
Међу састанцима које је имала Османи, били су и сусрет са краљем Јордана Абдулахом Другим, као и са генералним секретаром Организације исламске сарадње (ОИК) Хисеином Брахимом Тахаом.
„Као и прошле године за време заседања Генералне скупштине УН председница тзв. Косова Вјоса Османи је веома интезивно лобирала у кулоарима зграде УН на Ист Риверу. Што се тиче Јордана, он је стари савезник Косова. Када сам био на дужности сталног представника Србије при Унеску 2015. године и када се водила битка против пријема Косова у Унеско, ако изузмемо Албанију која је у суштини водила ту читаву акцију и која је изнела захтев, Јордан је био међу најактивнијим државама у подршци Косову и ту нема ничег новог.
Генерални секретар ОИК је из Чада, земље која је признала Косово 2012, али нема превелики утицај у овој организацији, с тим што може да утиче на дневни ред конференције и на то да се на њему нађе нацрт Резолуције о томе да се све државе ОИК позову да признају Косово. Није њима тешко да изгласају такву резолуцију јер имају међу чланицама већину земаља које су признале Косово, али такве резолуције су већ доношене и нису дале нарочите резултате“, наводи Танасковић.
Он указује да је од 57 чланица ОИК тридеседетак признало независност Косова и да је то проценат мањи у односу на земље Европске уније, што се, како каже, можда не би очекивало.
„С друге стране, од самог почетка постојала је изразита тенденција да се по једној инерцији са догађајима од пре више од две деценије у Босни и Херцеговини прикаже да је сукоб на Косову и Метохији у суштини сукоб између ислама и хришћанстава и да су ту муслимани угрожени, па да са становишта исламске солидарности, муслиманске земље искажу подршку Косову, укључујући признавање његове независности. Та прича, међутим, није прошла јер је из многих разлога постало јасно да овде није реч ни о каквом међурелигиском сукобу, већ да су у питању чисто политички, територијални и други разлози. Због тога, у Приштини одавно нису задовољни одзивом муслиманског света на њихове захтеве да буду међународно признати и да се подржи њихова међународна афирмација“, објашњава Танасковић.
У муслиманском свету, додаје, земље које нису признале независност Косова за то имају јаке разлоге.
„Било да су они начелне природе – придржавање међународног права, било оно што је много чешће, а то је да и те државе саме имају одређене проблеме сепаратизма и искуства са оваквом врстом покушаја остваривања независности својих територија, тако да оне сигурно неће мењати тај став“, каже наш саговорник.
Укупно узевши у свету, према оцени Танасковића, ситуација је данас неповољнија него што је била пре десетак година у погледу спремности држава које нису признале Косово да га сада признају.
„Од почетка рата у Украјини у муслиманском свету се осећа већа већа наклоност према Русији и јача одређени антиамериканизам, који је иначе био јак у том свету и пошто се зна да је у позадини рат колективног Запада односно САД против Руске Федерације, мислим да је то чинилац који глобално гледано такође не доприноси томе да би већи број муслиманских држава у овом тренутку признало независност Косова јер се зна да је то један амерички пројекат. Све у свему, не бих рекао да има много разлога за оптимизам код госпође Османи после ових њених консултација“, закључује Танасковић.
Као неке од држава у исламском свету код којих Србија има подршку за своје ставове наш саговорник истиче Мароко, Алжир, Индонезију, Иран...
„Ту је и Египат који је заправо замрзао односе са Косовом, односно никада их није ни развијао иако је у посебним околностима дошло до њиховог формалног признања у последњим данима владавине председника Морсија“, наводи Танасковић.
