Терор над Србима у "косовским" затворима све интензивнији
Србима који се налазе у притворским јединицама на Косову и Метохији прекршена су бројна права, а често су изложени третману који директно угрожава и њихове животе, о чему су породице, адвокати и надлежне институције Србије у више наврата обавештавале и кључне међународне организације које до сада нису одлучније реаговале.
Како тврде саговорници Косово онлајн из Београда и Косовске Митровице, Србима који се често неосновано држе у притворима и по више месеци, под нејасним оптужбама, између осталог, ускраћује се право на коришћење српског језика, не добијају адекватну медицинску негу и терапију за хроничне болести, тачније у затвору неретко преживљавају праву тортуру.
Посебно је специфичан случај Илије Елезовића, који је као тежак онколошки болесник држан у притвору више од месец дана, под оптужбом за наводни ратни злочин, и који је пуштен јуче да се брани са слободе уз положену кауцију и након бројних апела да је животно угрожен.
Због лошег здравственог стања Елезовића су претходнх недеља посећивали представници ОЕБС-а, Унмика, Еулекса, омбудсмана и два пута га је посетио представник Међународног Црвеног крста из Женеве.
Упркос многобројним притужбама званичници косовске владе тврде да такви наводи нису истинити, док с друге стране заштитник грађана Србије Зоран Пашалић каже да је проследио доказе свим међународним иснституцијама које се баве заштитом људских права о томе да се према ухапшеним Србима у косовским затворима не поступа на адекватан начин, али да је, како каже, запањен чињеницом да још увек није добио никакв одговор и готово нико није реаговао.
Истиче да породице ухапшених Срба на Косову морају добити праве информације какво је стање њихових сродника у притворским јединицама, и да постоји низ адреса којима они могу да се обрате због понашања Косовске полиције према затвореницима.
Једна од њих су свакако ОЕБС и ЕУЛЕКС, међутим, заштитника грађана Србије чуди јер на апеле да су Срби у затворима здравствено и физички угрожени не реагује косовски Омбудсман, “који би првенствено требало да се бави заштитом људских права свих грађана који живе на КиМ“.
„По нашим сазнањима која смо добили још приликом првих хапшења је да је третман ухапшених био неадекватан и током самог хапшења, односно притварања, а и у самом боравку у притвору. Те информације добили смо од нашег официра за везу који је на вези са Канцеларијом Еулекса у Приштини и он је лично посетио неке од притвореника што је био разлог да ми упутимо допис на 106 адреса међународних институција, првенствено оних које се у европским земљама, а и шире баве заштитом људских права, односно оних које обављају функцију коју ми обављамо у Србији“, рекао је Пашалић за Косово онлајн.
Како каже поред свих жалби и апела на међународне институције одговор је изостао.
„Понављам на 106 адреса смо се јавили и био сам запањен неодговарањем, односно нереакцијом међународних институција. Практично су нам се јавили само три иако смо ми упутили не само допис, већ и чињенице поткрепљене доказима – дакле да није у питању утисак или нека спекулација него чињенице поткрепљене доказима!“, наглашава Пашалић.
Заштитник грађана Србије, поручује, неће одустати од борбе за права Срба са Косова све док међународна заједница не одрегује на адекватан начин.
„Наш посао не престаје до оног момента док међународна заједница не буде адекватно реаговала на положај Срба на КиМ, а не само Срба него свих грађана, то су и они који су доживели тортуру, а да не припадају српској заједници, али је доминантна тортура над српском заједницом. Наши кораци су да алармирамо међународну заједницу свуда и на сваком месту и у току билатералних комуникација које имамо свакодневно, а тако је и када имамо контакт са одређеним институцијама, односно организацијама које окупљају омбудсмане, односно институције које се баве заштитом људских права на европском и светском нивоу и при УН“, навео је Пашалић.
Он је изразио забринутос и што више не постоји ни једна „кровна институција“ која би могла да приволи међународне институције, као и оне у Приштини да реагују.
„Нажалост не постоји нека субординација која би могла да натера или приволи да се адекватно реагује. Ми знамо да су пуна уста заштите људских права свугде у свету, па ако важи за друге земље зашто не важи за положај Срба на КиМ“, истакао је он.
Додао је да забрињава чењеница што међународна заједница не само да не реагује на положај српских приведених и због бруталног поступања приликом хапшења, већ се не оглашава ни када је реч о свеопштем положају припадника српске заједнице на Косову.
"Свакако да постоје правила на КиМ у односу на поступамње према притвореницима или затвореницима, али ми не можемо у овом тренутку да тврдимо са сигурношћу да се она апсолутно поштује", закључио је Пашалић.
Министарка правде тзв. Косова Аљубљена Хаџиу изјавила је за Косово онлајн да није тачна информација да се лоше поступа према притвореницима српске националности у затвору максималног ризика у Подујеву.
„Могла сам да видим у медијима на српском језику да је била таква вест. Ја верујем да је то нетачно и да се такве информације не заснивају на чињеници и имају тенденцију да некако осликају нереалну ситуацију поступања према притвореницима. Па чак и када је реч о притворним центрима или рецимо затвору са максиманлом безбедношћу, тако да се поштује све оно што проистиче не само из закона него и прописа и када говоримо о различитим безбедносним и процедуралним правимо за сва она лица која су у притворним центирма без обзира на њихово етничко или било које порекло“, рекла је Хаџиу одговарајући на питање новинарке Косово онлајна.
Она је додала да као министарка правде гарантује да није било таквих случајева да се лоше поступало према притвореницима на основу етничке припадности.
„Насупрот томе, све мере су предузете да уколико дође до таквих приговора или жалби, да се то решава пред компетентним надлежностима, чак и када је реч о лекарској помоћи. Наш рад прати и ОЕБС и центар за жртве мучења, Црвени крст као и Институција Омбудсмана тако да и од њих можете да добијете мишљење по питању поступања према притвореним лицима или затвореницима тако да се сва та права поштују и свако има право на своја права и слобода онако како је прописано“, рекла је Хаџиу.
Некадашњи судија Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић, који је у Вашингтону учествовао на конференцији српске дијаспоре посвећену Косову да је од децембра прошле до септембра ове године, осморо Срба ухапшено због наводног ратног злочина, од тога само у августу и септембру њих петорица.
Према његовим речима, на Косову нема никаквих гаранција ни за личну ни за имовинску сигурност Срба.
Како каже, објављују се листе са именима Срба, а да се не зна ко за шта одговара или ће одговарати.
Углавном им се, појашњава, на терет ставља “угрожавање уставног интегритета” или се терете за тероризам или за криминал. Или за све.
“Различита су дела, као што су различити и спискови и то ствара дозу несигурности, дестабилизације српске заједнице, па један број напушта превентивно Косово, док са друге стране имамо талас хапшења Срба за ратне злочине”, подсећа он.
Кабашић напомиње да је од децембра прошле до септембра ове године, осморо Срба ухапшено због наводног ратног злочина, од тога само у августу и септембру њих петорица.
Он је указао да од њих петорице – четворица имају имовинске спорове активне пред судовима на Косову.
“То само показује праву намеру ових иструисаних политичких процеса, а то је да се пошаље порука сваком следећем Србину, ко год буде помислио да се врати да заштити имовину, да ће бити ухапшен и оптужен за ратни злочин”, рекао је Кабашић.
Зато је, каже, једина нада да се међународна заједница укључи у правосуђе на Косову да би се пружила прилика да Срби имају фер и правично суђење, јер у садашњим околностима, под великим медијским притиском на праводуђе, оно полако попушта, посебно специјални суд и тужилаштво, који поступају “по диктату полиције и Џељаља Свечље”.
“Међународне судије, ако би се укључиле, пружиле би више прилике за фер и правично суђење. Сада за Србе нема правде пред праводуђем Косова, јер оптужен Србин је осуђен Србин. Тако нам говори искуство”, истакао је Кабашић.
На питање каква је онда улога Еулекса, одговара да је Еулекс – промашена мисија.
“У последњих неколико година, готово да нема никакву улогу, она треба само парасудским поступцима накнадно да пружи легитимитет”, оцењује.
Подсећа да Еулекс нема извршни мандат, већ да посматра, савете. Сматра да је било итекако простора да се Еулекс директније и конкретније укључи у судске поступке, посебно када су у питању припадници косовске полиције или војске, који су пуцали на цивиле, ранили Србе, што је озбиљно кривично дело, али су, каже, након тога покушали да заташкају све то.
“Сведоци смо да су сви окривљени у тим предметима пуштени, не из полицијског него из кућног притвора, док са друге стране имамо несразмерно поступање када су Срби оптужени за блажа кривична дела, а проведу у притвору више месеци или се пуштају уз велики новац за јемство”, навео је Кабашић.
Све то илуструје примером косовског министра полиције Џељаља Свечље, који је пре пар дана, незадовољан одлуком суда да се после годину дана Дејан Пантић пусти да се брани са слободе уз јемство од 30.000 евра, критиковао суд, уз оцене да је “пустио терористу да се брани са слободе”, чиме је прекршио неколико закона.
“Свечља, који све време води пропаганда, а не полицију, прекришио презумпцију невиности, прогласио га терористом. Врши притисак да суд сутра не одлучи другачије од онога како он мисли да треба… Он све Србе са севара види као криминалце, само је питање када ће ко са његовог списка да дође на ред за хапђење под имагинарном оптужбом”, закључио је Кабашић.
Адвокатица Јована Филиповић за Косово онлајн наводи да се сусретала са непоштовањем Закона о употреби језика приликом посете својих брањеника.
„Сва лица која не говоре албански језик, а налазе се конкретно у притвору максималне сигурности у Подујеву имају проблем, јер не могу да се споразумеју са лицима која тамо раде, нарочито од сукоба који се десио у Бањској, постоји тај проблем где не желе да говоре на српском језику и ја лично као адвокат приликом посета суочила сам се с тим проблемом“, рекла је Филиповић.
Она подсећа да су лица која раде у јавним установама, у овом случају затвору, дужна да поштују права о језику и да су у обавези да адвокатима, лицима која се налазе у притвору, али и њиховим породицама пруже потребне информација на матерњем језику.
Напомиње да се чак и потребна документација издаје само на албанском језику, а на проблем је указала Поверенику за језике при Канцеларији косовског премијера и Институцији Омбудсмана.
„Добила сам информацију да ће они отворити случај и предузети одређене радње које су у њиховом мандату, такође, говорила сам о овом проблему и са шефицом Мисије Еулекс која је задужена за мониторинг, а која је изразила забринутост за овакво поступање, нарочито када се узме у обзир да су то неке институције које заиста треба да спроводе правду, показала сам им и одређене фотографије и документе на којима се види да се то право на језик заиста не поштује. Тако да, ја се надам да ћемо у оквиру свих међународних институција које су на Косову тренутно, које су обавештене о овом проблему, али и институције унутар Косова, пре свега мислим на повереника за језике и Омбудсмана, да се заложе да се овај проблем реши на начин који доликује тим институцијама“, рекла је Филиповић.
Она истиче да се посебно за проблеме и положај притвореника у косовским затворима заложио заменик омбудсмана Срђан Сентић.
Шеф ОЕБС-а на Косову Мајкл Девенпорт истиче да припадници ове Мисије надгледају суђења на свим нивоима, али да немају исти мандат и одговорности везано за праћење или надгледање услова у притворским јединицама, те да се уколико постоје притужбе обраћају Институцији Омбудсмана.
„То је саставни део нашег мандата да надгледамо суђења у судовима на свим нивоима, дакле свим инстанцама, свакако зависи и од сарадње судова која је увек добродошла и фокусирани смо посебно на одређене области. На пример, суђења за ратне злочине, то је један од главних приоритета наших посматрача и то јесу заправо суђења или предмети, такођа насиље у породици, такође предмети корупције и организованог криминала који представљају приоритетну листу. И ми стално надгледамо суђења у овим областима, то такође укључује, наравно, као што сте и видели из извештаја одлуке о решењима одређивању мере притвора“, рекао је Девенпорт, додавши да што се тиче списка оптужених за ратне злочине није упознат са тим и не може даље да коментарише на ту тему.
